Daniel Negreanu napisao post o svojoj majci koja je juče preminula

Daniel Negreanu napisao post  o svojoj majci koja je juče preminula 0001

Mommy is gone

Prošle noći, oko 3:30am u snu je preminula u bolnici u kojoj je bolovala od Februara. Deset meseci najbrutalnije torture. Jednostavno nije bilo načina da živi, a radi toga postoji osećaj olakšanja da više ne mora da trpi.

Vreme je bilo čudno. Leteo sam iz Londona planirajući da je vidim. Plan je bio da je vidim danas, ali nisam dobio šansu. Moj brat, koji je bio u bolnici bukvalno svaki dan od Februara, takodje nije bio tamo. On je otišao na svoj tradicionalni put sa prijateljima u New Jersey da gleda utakmicu. Deo mene oseća kako je ona naporno pokušavala da ostane živa zbog nas, i ovog vikenda se konačno osećala kako je OK da ode. One je bukvalno najnesebičnija osoba koju sam ja ikada upoznao. Ona je osećala toliku radost jednostavno samo hraneći ljude. Stvarno to mislim. Ona ništa drugo nije volela više od kuvanja i brige o ljudima. Ovaj Božić će biti mnogo drugačiji to je sigurno. Ona uglavnom skuva masivnu gozbu kojom se raduju svi moji prijatelji.

Neki kažu da nas je mnogo razmazila. Ne intersuje šta mnogi od tih ljudi misli, ona nas je razmazila sa bezuslovnom ljubavlju koje nikada ne može biti „previše“ bez obzira šta bilo ko od tih ludih terapeuta kaže. Ja sam mamin dečko i ponosan sam na to. Ženu kao što je ona, jednostavno se ne vidja tako često više.

Prepuna života i smeha, super prijateljski nastrojena prema svakom i svima. Sve njene komšije su je volele. Ne samo gotivile, ja sam osećao da je stvarno vole. Ja sam toliko srećan što sam rastao pored nje. Toliko mnogo ljudi, mislim, je volelo toliko zbog toga što bi želeli da su imali majku kao što je ona. Ja u to iskreno verujem. Imao sam sreće.

Ona je obožavala da igra i da se smeje. Neke od mojih najboljih sećanja koje imam iz detinjstva su večere koje je ona organizovala u kući. Kao i uvek, velika gozba, muzika, mnog vina i pića... moj otac je pričao viceve na koje su se svi smejali, onda smo igrali u dnevnoj sobi.

Znate da neki ljudi nikada ne osete ponos svojih roditelja na njih? To nikada nije bilo pitanje sa mojom majkom. Ona mi je uvek govorila koliko je bila ponosna na mene bez pogovora. Uvek sam se osećao voljenim sa njene strane i to je nezamenjiv osećaj. Ona mi je rekla da me voli... SVAKI dan. Mislim svaki... svaki.. dan.

Najiskrenije kažem da ne znam jednu jedinu osobu na celom svetu koja je nije volela. Nije bilo moguće ne voleti moju majku. Ona je mogla biti teška i tvrdoglava, ali je uvek bila iskrena i nije se bojala da podeli svoje mišljenje, bez obzira da li ste je pitali ili ne!

Možda sam od nje to i nasledio..

Sada sam u Torontu. Mislim da je sahrana u Sredu ili Četvrtak, još uvek nisam siguran. Ako se je poznavali bilo bi lepo videti vas tamo.

Nikada nisam postovao sliku u svom blogu, ali ova fotografija svakako sumira zapravo. Ova fotografija je načinjena u Atlantic City-u kada sam osvojio Borgata event. Srećan momenat za mene, i ona je tu... kao što je uvek i bila.. ponosna kao uvek.

Slični tekstovi

Šta misliš?