WSOP 2017 Now Live

Životni stil i priča profesionalnog poker igrača, Chris Big Huni Hunichen-a

Životni stil i priča profesionalnog poker igrača, Chris Big Huni Hunichen-a 0001

Sledeći artikal napisao je je Chris Big Huni Hunichen iz Severne Karoline, inače poker pro igrač koji se nalazi na 20.-tom mestu najbolje rangiranih on-line igrača.

"Bilo je nebrojano puta, verovatno preko hiljadu kada sam izgovorio reči 'mrzim poker', i generalno mislim da je poker zasnovan na relaciji voliš/mrziš zbog stresa koji ova igra donosi. Na primerima većine igrača sve se svodi na jedno: volite ga kada pobeđujete, i mrzite ga kada gubite. Moj slučaj je da ga volim iz prostog razloga , kada saberem sve te sate i sate igranja poslednjih 7 godina, prosto bih lagao kada bih rekao nešto drugo. Definitivno je bilo mnogo više zabave za mene igrajući poker dok je za mene to sve bio samo hobi, ali kada mi je postao posao to je daleko manji slučaj, ali ipak ne mogu zamisliti drugačije nego da i dalje uživam u njemu.

Ja imam master diplomu sa 'East Carolina' univerziteta, tako da imam potencijala da nađem neki 'pravi' posao, i pored toga ja sam izabrao poker! Ovakvu odluku sam doneo u periodu života kada finasijski nisam bio stabilan, i iako nisam bio svestan koliko ovaj poziv može biti stresan, jednostavno strast me je vukla više od svega, i znao sam da sam naporno radio da stignem do toga gde sam bio , ali isto tako da moram još više i napornije da radim ako želim da budem među najboljima. Ovako kada sam to sve prihvatio, tako kako jeste, pomoglo mi je i nisam imao problem da izađem sa tim pred moje najmilije: prijatelje, porodicu , devojku i kažem im da sam izabrao poker kao moj posao i odrekao se neke biznis karijere.

Ali ipak ova odluka, vratila mi se kao bumerang, pre deset meseci, izgubio sam verenicu, sa kojom sam bio 7 godina u vezi , a poker je u mnogome uticao da se to desi. Naime, sate igre koje odvojite za igranje, a samim tim i razlika u vremenu. npr. ja sam legao u 5 sati ujutro posle napornog grindanja, dok je ona radila u srednjoj školi, i jednostavno satnice nam se nisu poklapala, uz činjenicu da su njeni roditelji mrzeli poker i nikako to nisu mogli da prihvate kao posao, iz razloga što na to gledaju samo kao kockanje i pomisao da stvari mogu da odu nizbrdo u svakom trenutku. Koliko god bilo bolno i za nekoga neprihvatljivo, shvatio sam da je poker nešto čega se neću odreći zarad mišljenja drugih ljudi. Treba da radiš ono što te čini srećnim i zadovoljnim u životu i da živiš svoj vlastiti život!!

Činjenica je da sam mogao uspeti u poslovnom svetu i sebi omogućiti zaradu od nekih $60000 godišnje uz sve benificije, ali u tom slučaju morao bih biti na poslu svaki dan, u isto vreme, određeni broj sati bez izuzetka. Morao bih slušati nadređene i raditi šta mi se kaže, i pratiti instrukcije. To je za mene bilo nešto sa čime se ne bih dobro nosio i samim tim poker mi je bio idealan put da izbegnem sve to. Kao što neki poslovi donose zaradu od koje se lepo može živeti i mirno spavati, ja igram bar 10 turnira svake nedelje na kojima je prva nagrada mnogo veća od nečijih godišnjih primanja od kojih se lepo živi. Naravno ništa mi nije zagarantovano, ali je potencijalno sigurno da ću na godišnjem nivou imati i više od tih $60000. Moji roditelji vode svoj biznis zajedno od mojih malih nogu, tako da sam vrlo dobro upoznat sa načinom takvog života.

Profesionalno igranje i shvatanje pokera je prilično isto kao da vodite sopstveni biznis, pogotovo za nesponzorisane igrače koji najbolje razumeju koliko je bankroll management važan za ovo vrstu posla-igre. Sponzorisani igrači imaju šefove, i imamo tačno određenu maršutu kojom idemo - imamo vodiča, kao recimo igramo samo turnire koje nam se kaže da igramo, ali sve je to daleko od šefa na nekom poslu u 'normalnom'' svetu. Govorim u svoje ime, i ako nije slučaj kod svih, ali ja imam odličnu komunikaciju i odnos sa mojim pretpostavljenim, pričamo svaki dan, pravimo planove, govorimo o istom a pri tom smo oboje upoznati sa padovima i progresom-oscilacijama koje poker donosi. Ali ako ja kažem da mi treba odmor, ja to najavim i bez ikakvih problema to i dobijem, koliko se dogovorimo toliko slobodnog vremena. Ako ustanem neraspoložen ili možda bolestan, i ne igra mi se poker ja ga neću taj dan igrati, dok je u 'normalnom' životu vrlo retko da neko ima tako 'prisne' odnose sa svojim šefom, i uopšte je retko i nezamislivo da se izostaje sa posla zbog bolesti ili ako Vam na neki način nije dobro. Sve u svemu, hoću da kažem, da ako mi se iz bilo kog razloga ne igra poker ja ga neću igrati, ništa nije pod moranjem i to je glavna prednost mog posla.

Ovo je ogromna prednost 'poker lifestyle-a', ali u isto vreme, jako je iscrpljujuće. Sedeti kod kuće i raditi-zarađivati može biti idealna kombinacija, i ja to jako volim, ali nekih stvari se moramo i odreći, kao na primer ja nemam prilike toliko često da u jednom danu vidim nekoliko različitih prijatelja, i uopšte smanjen mi je krug održavanja kontakata i komunikacije sa širim krugom poznanika. Na moju sreću, poslednjih godina naučio sam dosta i napredovao u svojoj igri tako da je sad došlo vreme za naplatu toga svega, što pokazuju i dokazuju moji rezulatati, čime sam sebi omogućio da od početnih 14 sati, tokom 6 dana nedeljno, igranja pokera-grindanja, svedem sada na svega 3 do 4 dana nedeljno. Ovo mi je omogućilo da u mnogome bolje izbalansiram svoj posao sa životnim obavezama i zahtevima, i sada mogu da se posvetim i pisanju o pokeru, što mi je namera da počnem u skorije vreme. Takođe mogu da provodim više vremena sa prijateljima u izlascima i druženjima van mog doma. Naravno da ima slučajeva i kod pro igrača da dozvole da ih poker previše savlada i obuzme, i onemogućim im normalan život, takvi su non-stop ispred monitora i asocializovali su se poprilično, udaljili se od prijatelja i društva uopšte, da znate da ima i takvih primera! I sam sam bio krenuo tim putem, i zahvalan sam što to više nije slučaj, mogu Vam reći da je jako loše živeti takav način života. Mnogo je važno da napravite balans između igranja pokera i svog 'spoljašnjeg' sveta, pošto u suprotnom možete doći u nezgodnu situaciju, ne možete zamisliti kako težak period u pokeru može da Vas snađe, da ne pričamo o tome kada krene loše na duge staze, to jako može da Vas asocializuje i potpuno naškodi vašem biću, nije zezanje!

Ako ste u situaciji da odlučujete o tome da li Vaš život treba da bude posvećen pokeru kao profesiji, ali se takođe još uvek nećkate i rezona ste da vidim da li bih mogao, prvo i osnovno morate finansijski biti osigurani. Savetovao bih Vam da imate unapred budžet za godinu dana osnovnih životnih potreba. Ono što ljudi treba da zaborave, uključujući i mene, je to da Vam poker ne duguje ništa. Evo ja sam sad u najgorem downswingu moje 7-mogodišnje poker karijere, jako je frustrirajuće, imao sam svega 2 ili 3 finalna stola poslednjih par meseci, i u završnicu turnira ulazim u najgorem izdanju poslednjih 7 godina, i to traje i traje, strašno je to, kada znate da možete, da ste tu ranije redovno dolazili , mislim na FT, a sada je to stalo i gotovo da u poslednje vreme ne postoji, stoga sam došao u priliku da kažem da mrzim poker, u poslednje vreme...ali sve je to trenutak i izražavanje trenutnog stanja zbog gubitka, ali u suštini morate biti svesni toga i verovati da stvari možete preokrenuti u vašu korist, pošto znate da vi ovu igru ipak mnogo volite, i da ste to izabrali kao Vaš životni poziv.

Ipak koliko god puta sam izgovorio tu frazu, za mene je nezamislivo da mrzim poker pošto drugačije ne bih dao sebe na ovaj način. Ako zaista češće kažete da mrzite poker i ponekad to mislite iz dubine duše, trebate odustati i bataliti ga, naročito ako ste krenuli u profesionalne vode. Svi poslovi nam donose uspone i padove, pozitivno i negativno, ali najvažnije je da trebamo biti srećni u poslu koji radimo, pošto u suprotnom teško da ćemo uživati u životu. Proputovao sam mnogo i godišnje živim po 2 meseca u Las Vegasu i radim ono što volim, i kad mi ne ide i kada nema finansijskog napretka, opet pomislim koliko sam srećan što radim ono što volim, i dok traje uživaću!

Svestan sam da mi poker ne duguje apsolutno ništa, i uvek verujem da će posle lošeg niza doći onaj povoljan po mene, ali potencijalno uvek ima šanse da je loš niz duži, ali nekad i kad imate samo 3-outa na finalnom stolu pa dođe, tako da nikad ne znate u kom smeru može to da ide tokom mesec, par meseci pa i godinu dana. Ovakav životni stil ništa Vam ne garantuje, tako da kad dođete u fazu da se odlučujete da li da uđete u profesionalne poker vode, preporučujem Vam da pozovete i kontaktirate sve osobe koje znate da su krenuli tim putem i na osnovu svog života, kao i da uzmete ostale mogućnosti vašeg životnog poziva pa tek onda odlučite o vašoj daljoj životnoj sudbini. Ipak Vi ste jedini koji možete doneti pravu odluku za sebe i Vaš život, i kako ćete ga živeti i kojim ćete putem krenuti...

Slični tekstovi

Šta misliš?